Testament u Srbiji 2026
Vrste, forme, opozivanje i čuvanje testamenta po Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije. Šta mora da sadrži, kako izbeći greške koje ruše testament.
Šta je testament
Testament (lat. testamentum) je jednostrani, lični i opoziv pravni akt kojim ostavilac za života raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti. Stupa na snagu trenutkom smrti ostavioca. Pojedinačni naslednici imenovani testamentom mogu prihvatiti ili odbiti nasleđe.
Testament može sastaviti svako lice koje je sposobno za rasuđivanje i navršilo 15 godina života (čl. 79 ZON). Test sposobnosti za rasuđivanje vrši se na momenat sastavljanja testamenta.
Vrste testamenta — forme priznate u Srbiji
Svojeručni (olografski) — najčešći
Testament napisan u celosti rukom ostavioca i potpisan njegovim potpisom (čl. 84 ZON). NE SME biti otkucan na mašini ili štampaču. Svedoci nisu potrebni. Datum se preporučuje. Praktičan, jeftin, ali rizik gubitka ili neprepoznavanja rukopisa.
Pisani pred svedocima (alografski)
Testament koji nije pisan rukom ostavioca, ali ga je ostavilac pred dva svedoka istovremeno pročitao i potpisao kao svoj. Svedoci moraju biti punoletni, sposobni za rasuđivanje, i ne mogu biti naslednici po tom testamentu (čl. 86 ZON).
Sudski
Testament koji sudija na zahtev ostavioca formuliše i pročita pred sudskim referentom. Manje uobičajen — javnobeležnički testament je preuzeo većinu te uloge.
Javnobeležnički — najsigurniji
Sastavlja ga javni beležnik (notar) u formi javnobeležničkog akta (čl. 105 ZON). Ostavilac iznese svoju volju, beležnik je formuliše u zakonsku formu, pročita ostaviocu, ostavilac potpiše. Svedoci nisu potrebni. Manjak forme gotovo nemoguć. Automatski se registruje.
Putni / brodski / vojni / konzularni
Posebni oblici za putnike na javnom prevozu, mornare, vojnike u ratu, ili državljane Srbije u inostranstvu (preuzima ga konzul). Svaki ima posebnu formu. Važi vremenski ograničeno (najduže 6 meseci po prestanku okolnosti).
Usmeni — samo u krajnjoj nuždi
Pred 3 svedoka, samo kada zbog izuzetnih prilika (smrtna opasnost) nije moguće sastaviti pisani testament (čl. 110 ZON). Važi 30 dana po prestanku izuzetnih okolnosti — posle toga prestaje da važi ako se nije pretvorio u pisani.
Šta testament treba da sadrži
Bitne sastojke testamenta:
- Ime, prezime, JMBG i adresa ostavioca
- Izričita izjava da je dokument testament i da ga ostavilac sastavlja kao svoju poslednju volju
- Identifikacija imovine kojom se raspolaže — što preciznije (adresa nepokretnosti, broj parcele, broj registra vozila, broj računa)
- Identifikacija naslednika — ime, prezime, srodstvo, JMBG ako je moguće
- Raspored — ko šta dobija
- Izvršilac testamenta (opciono, ali korisno) — lice koje će se starati o sprovođenju volje
- Datum i mesto sastavljanja
- Potpis ostavioca
Po čl. 96 ZON, testament je nevažeći ako su odredbe nejasne, protivurečne ili sa očiglednim greškama u licu/stvari koje ne dozvoljavaju utvrđivanje volje.
Opozivanje testamenta
Testament se može opozvati u svakom trenutku do smrti ostavioca. Načini opoziva:
- Izričiti opoziv — pisana izjava da se testament opoziva, u istoj formi kao testament (čl. 178 ZON)
- Prećutni opoziv — sastavljanje novog testamenta čije su odredbe nesaglasne s prethodnim (čl. 180)
- Uništenje isprave — cepanje, paljenje, uz nameru opoziva (čl. 181)
- Oduzimanje iz čuvanja — ako je testament deponovan kod javnog beležnika ili suda
Pažnja: opoziv opoziva ne oživljava prvobitni testament (čl. 184 ZON). Ako je testament A bio opozvan testamentom B, a kasnije se opozove i testament B — ne oživljava se A. Da biste vratili prvobitnu volju, morate ponovo sastaviti testament istog sadržaja.
Čuvanje i registracija
Testament je važeći i bez registracije. Ali se preporučuju mehanizmi koji obezbeđuju da se testament ne izgubi i nađe nakon smrti:
- Centralni registar testamenata — vode ga javni beležnici. Registracija je javna evidencija postojanja testamenta (ne i sadržaja). Po smrti ostavioca, ostavinski sud automatski upoređuje smrtni list sa registrom.
- Deponovanje kod javnog beležnika — beležnik čuva testament i automatski ga registruje.
- Deponovanje kod suda — alternativa beležniku.
- Čuvanje u kući — ne preporučuje se (rizik gubitka, sakrivanja, uništenja).
Često postavljana pitanja
Koje forme testamenta priznaje srpsko pravo?
Zakon o nasleđivanju (ZON) priznaje više oblika testamenta (čl. 80-110): svojeručni (olografski), pisani pred svedocima (alografski), sudski, javnobeležnički, konzularni, putni, brodski, vojni, usmeni (samo u izuzetnim okolnostima ugroženosti života). Najpouzdaniji u praksi su svojeručni i javnobeležnički.
Kako se piše svojeručni (olografski) testament?
Svojeručni testament mora biti u celosti napisan rukom samog ostavioca i potpisan njegovim potpisom (čl. 84 ZON). Datum pisanja se preporučuje, iako nije apsolutno obavezan po zakonu — preporuka je da se napiše. NE SME biti otkucan (mašina, kompjuter, štampač) — ako bilo koji deo nije napisan rukom, testament je nevažeći u toj formi. Svedoci nisu potrebni.
Šta je javnobeležnički testament?
Javnobeležnički testament sastavlja javni beležnik (notar) na zahtev ostavioca, u formi javnobeležničkog akta (čl. 105 ZON). Ostavilac iznese svoju volju, a beležnik je formuliše u zakonsku formu i pročita ostaviocu. Testament potpisuju ostavilac i beležnik. Ovaj oblik je najsigurniji — svedoci nisu potrebni, manjak forme je gotovo nemoguć, čuvanje je profesionalno.
Mogu li opozvati testament?
Da, u svakom trenutku do smrti (čl. 178-185 ZON). Opoziv može biti: izričiti (novim testamentom kojim se izričito opoziva prethodni), prećutni (sastavljanjem novog testamenta čije su odredbe nesaglasne s prethodnim), uništenjem testamenta (cepanje, paljenje — uz nameru opoziva), oduzimanjem isprave iz čuvanja kod beležnika ili suda. Opoziv testamenta ne vraća automatski stari testament — ako želite vratiti stari, morate ga ponovo sastaviti.
Da li mogu testamentom u potpunosti isključiti decu?
Ne. Deca su nužni naslednici i imaju pravo na nužni deo — 1/2 onoga što bi im pripalo po zakonu. Možete ih testamentom isključiti samo iz dobrovoljnog dela zaostavštine. Ako testament povredi nužni deo, dete može tužbom u roku od 3 godine tražiti smanjenje raspolaganja. Apsolutno isključenje (lišenje nužnog dela) moguće je samo iz zakonom propisanih razloga (čl. 50 ZON — ozbiljno krivično delo prema ostaviocu, kršenje zakonske obaveze izdržavanja itd.) i mora biti izričito navedeno u testamentu sa razlogom.
Mora li testament biti registrovan?
Ne mora — testament je važeći i bez registracije ako ima propisanu formu. Ali registracija u Centralnom registru testamenata (vode ga javni beležnici, dostupno je nadležnim sudovima) preporučuje se — sprečava da se testament "izgubi" ili sakrije nakon smrti ostavioca. Javnobeležnički testament se automatski registruje. Svojeručni testament se može deponovati kod javnog beležnika ili suda i registrovati.
Šta se dešava ako se nađu dva testamenta?
Važi mlađi (kasniji) testament — pretpostavka je da je njime ostavilac opozvao ranije raspolaganje. Ako kasniji testament samo delimično reguliše stvari, raniji testament važi za deo koji nije pokriven kasnijim. Ako kasniji testament izričito kaže "ne opozivam testament od datuma X" — onda važe oba u meri u kojoj nisu nesaglasna.
Sa koliko godina mogu sastaviti testament?
Testament može sastaviti svako lice koje je sposobno za rasuđivanje i navršilo 15 godina života (čl. 79 ZON). Test sposobnosti za rasuđivanje vrši se na momenat sastavljanja testamenta — ne na momenat smrti. Ako je ostavilac u trenutku sastavljanja bio nesposoban za rasuđivanje, testament je nevažeći.
Da li opoziv kasnijeg testamenta vraća prvobitni?
Ne. Po čl. 184 ZON, opoziv opoziva ne oživljava prvobitni testament. Ako je testament A bio opozvan testamentom B, a kasnije se opozove i testament B — ne oživljava se A. Da biste vratili prvobitnu volju, morate ponovo sastaviti testament istog sadržaja u propisanoj formi.