Ažurirano: maj 2026.

Podela imovine pri razvodu 2026

Bračna tekovina, posebna imovina, ravnopravna podela. Vodič po Porodičnom zakonu Republike Srbije (čl. 168-184).

Procena podele

Ukupnu vrednost bračne tekovine i procentualni udeo (po pravilu 50% — eventualno odstupanje uz dokaz različitog doprinosa).

Ukupna vrednost bračne tekovine

RSD

Sva imovina stečena radom u toku braka.

Vaš udeo (%)

50% je zakonsko pravilo (čl. 180 PZ). Odstupanje moguće samo uz dokaz različitog doprinosa.

Vaš deo

2.500.000 RSD

50% bračne tekovine

Deo drugog supružnika

2.500.000 RSD

50% bračne tekovine

Procena je orijentaciona, na osnovu čl. 180 Porodičnog zakona. Tačan iznos zavisi od identifikacije i procene konkretne imovine, eventualnih kredita, drugih ugovora i posebnih okolnosti slučaja.

Bračna tekovina vs posebna imovina

Porodični zakon razlikuje dve kategorije imovine supružnika (čl. 168-171):

Bračna tekovina (zajednička)

Imovina stečena radom u toku trajanja zajednice života u braku. Deli se 1/2 svakom pri razvodu.

Plata stečena tokom braka
Nepokretnost kupljena u braku zaradom
Automobili, dragocenosti
Štednja, finansijska sredstva
Vrednost firme/udela stečene u braku

Posebna imovina

NIJE deo podele pri razvodu — ostaje supružniku koji je vlasnik.

Imovina stečena pre braka
Nasleđena imovina
Poklonjena imovina
Štetne odštete
Lične stvari (odeća, oprema, poklon)
Dobitke u igrama na sreću

Imovina kupljena u braku posebnim sredstvima jednog supružnika (npr. nasleđem) ostaje posebna ako se može dokazati poreklo sredstava. Ako se posebna sredstva pomešaju sa bračnom (zajednički račun), pretpostavlja se bračna tekovina osim ako se dokaže suprotno.

Ravnopravna podela — pravilo i izuzeci

Po čl. 180 PZ, bračna tekovina se po pravilu deli na ravnopravne delove (1/2 svakom). Ovo važi bez obzira na to ko je formalni vlasnik registrovan u katastru, MUP-u ili drugom registru.

Sud može odstupiti od ravnopravne podele iz opravdanih razloga:

Različit doprinos sticanju. Jedan supružnik radio i izdržavao porodicu, drugi nije doprinosio bez opravdanog razloga (npr. odsustvo bez razloga, kockanje).
Nesavesno ponašanje. Otuđenje imovine pre razvoda u nameri sakrivanja, rasipništvo, namerno smanjenje vrednosti.
Specifične porodične okolnosti. Doprinos roditelja jednog supružnika koji je značajno povećao bračnu tekovinu.

U praksi sud retko odstupa od pravila 1/2 — odstupanje zahteva jasne dokaze. Tipično odstupanje je 60/40 ili 55/45, retko više.

Tri načina da se sprovede podela

U sklopu sporazumnog razvoda. Sporazum o podeli imovine deo je predloga za sporazumni razvod. Najjednostavnije i najjeftinije rešenje.
Naknadni sporazum overen kod beležnika. Posle razvoda, supružnici (sad bivši) zaključuju pisani sporazum o podeli i overavaju ga kod javnog beležnika. Sporazum je izvršna isprava ako je u formi javnobeležničkog akta.
Tužba za podelu zajedničke imovine. Kad nema dogovora. Podnosi se osnovnom sudu prema mestu nepokretnosti (za nepokretnosti) ili prebivalištu tuženog. Postupak može trajati 1-2 godine, zahteva veštačenje vrednosti, troškovi su značajni.

Praktične situacije

Stan kupljen u braku — registrovan na jednog

Bračna tekovina. Pri podeli: ili jedan supružnik zadržava stan i isplati drugom njegov deo (50% tržišne vrednosti), ili se stan prodaje a novac deli.

Nasleđen stan u braku

Posebna imovina supružnika koji je nasledio. Ne deli se. Ali — ako se tokom braka u stan ulagalo iz bračne tekovine (renoviranje, dogradnja), drugi supružnik ima pravo na nadoknadu srazmerno povećanju vrednosti.

Kredit i nepokretnost

Stan kupljen na kredit u braku — bračna tekovina, kredit zajednička obaveza. Pri podeli sud određuje ko zadržava stan i preuzima kredit, uz isplatu drugom njegovog dela razlike (vrednost stana minus preostali kredit, podeljeno na pola).

Firma stečena u braku

Vrednost firme/udela stečenih radom u braku ulazi u bračnu tekovinu. Pri podeli se procenjuje vrednost firme; supružnik koji je nosilac biznisa može zadržati udeo i isplatiti drugom polovinu vrednosti.

FAQ

Često postavljana pitanja

Šta je bračna tekovina?

Bračna tekovina je imovina koju supružnici stiču radom u toku trajanja zajednice života u braku (čl. 171 Porodičnog zakona). Po pravilu se deli RAVNOPRAVNO — 1/2 svakom supružniku — bez obzira na to ko je formalni vlasnik. Bračna tekovina je: zarada, štednja, kupljena nekretnina, automobil, zajednički štedni račun, vrednost firme stečene u braku.

Šta je posebna imovina?

Posebna imovina je imovina koja NIJE deo bračne tekovine i ne podleže podeli pri razvodu (čl. 168 PZ). U posebnu imovinu spadaju: imovina stečena pre braka, nasleđena imovina (od roditelja, drugih), poklonjena imovina, dobitke, povraćaj imovine pre braka prodate, štetni odštete, lične stvari.

Da li se podela uvek vrši ravnopravno?

Po pravilu — da, 1/2 svakom (čl. 180 PZ). Sud može odstupiti od ravnopravne podele samo iz opravdanih razloga: očigledno različit doprinos sticanju imovine (jedan supružnik je radio i izdržavao porodicu, drugi nije bez razloga doprinosio), nesavesno ponašanje (rasipništvo, otuđenje imovine pre razvoda u nameri sakrivanja), drugi posebni razlozi. U praksi sud retko odstupa od pravila 1/2.

Kako da uvedem podelu u razvodu?

Postoje tri puta. (1) Sporazum o podeli imovine u sklopu sporazumnog razvoda — najjeftinije. (2) Sporazum o podeli zaključen kasnije, nakon razvoda, overen kod javnog beležnika — moguće u svako vreme. (3) Tužba za podelu zajedničke imovine — kad nema dogovora. Tužba za podelu zajedničke imovine između bivših supružnika može se podneti dok zajednička imovina postoji; konkretni zastarni rokovi za pojedine vrste potraživanja iz razvoda se razlikuju, pa pre podnošenja tužbe konsultujte advokata.

Da li ja imam pravo na imovinu koju je drugi supružnik kupio bez mog znanja?

Da, ako je kupljena u toku braka SREDSTVIMA stečenim u braku (zaradom, zajedničkom štednjom). Bračna tekovina ne zavisi od formalnog vlasništva — vlasnik je formalno upisan u registar (katastar, MUP), ali je ekonomski 50% drugog supružnika. Pri podeli se određuje ko zadržava stvar uz isplatu duga, ili se prodaje pa deli novac.

Šta sa zajedničkim kreditom posle razvoda?

Zajednički kredit ostaje zajednička obaveza oba supružnika prema banci, bez obzira na razvod. Sporazum o podeli ili presuda može odrediti ko će preuzeti dalje plaćanje — ali to ne obavezuje banku, koja i dalje može tražiti naplatu od oba. Praktično: pre razvoda razgovarajte sa bankom o promeni nosioca kredita ili refinansiranju.

Da li nasleđen stan ulazi u podelu?

Ne — nasleđena imovina je posebna imovina supružnika koji je nasledio i ne deli se pri razvodu. ALI ako se tokom braka u stan ulagalo iz bračne tekovine (renoviranje, dogradnja), drugi supružnik ima pravo na nadoknadu srazmerno povećanju vrednosti stana. Mora se dokazati poreklo sredstava i obim ulaganja.

Šta ako su se posebna i bračna sredstva pomešala?

Ako se posebna sredstva (npr. nasleđe) pomešaju sa bračnom (zajednički račun), pretpostavlja se bračna tekovina osim ako se dokaže suprotno. Teret dokazivanja porekla sredstava je na supružniku koji tvrdi da je imovina posebna. Najbolja zaštita: posebna sredstva držati na odvojenom računu i čuvati dokumentaciju o poreklu.

Kako se deli firma stečena u braku?

Vrednost firme ili udela stečenih radom u braku ulazi u bračnu tekovinu. Pri podeli se procenjuje vrednost firme; supružnik koji je nosilac biznisa može zadržati udeo i isplatiti drugom polovinu vrednosti. Procena vrednosti se vrši preko sudskog veštaka ili ovlašćenog procenitelja.