Ažurirano: maj 2026.

Nasleđivanje u Srbiji 2026

Ko nasleđuje, koliko, kada, i kako. Zakonski naslednici po redovima, testamentarno nasleđivanje, nužni deo, odricanje. Po Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije.

Dve vrste nasleđivanja

Po Zakonu o nasleđivanju (ZON), zaostavština se prenosi na naslednike na dva načina:

Zakonsko nasleđivanje — kada ostavilac nije sastavio testament, ili je testament nevažeći, ili je opozvan. Naslednici se određuju po pravilima naslednih redova.
Testamentarno nasleđivanje — ostavilac za života pisanom izjavom (testamentom) raspolaže imovinom za slučaj smrti. Vidi vrste i forme testamenta.

Moguća je i kombinacija — ostavilac može testamentom raspolagati delom imovine, dok preostali deo prelazi po pravilima zakonskog nasleđivanja.

Zakonski nasledni redovi

Naslednici su raspoređeni u 4 nasledna reda. Naslednici nižeg reda nasleđuju samo ako nema naslednika višeg reda (čl. 8 ZON).

I nasledni red

Deca ostavioca i bračni drug. Nasleđuju u jednakim delovima. Ako je dete preminulo, njegov deo prelazi na unuke (pravo predstavljanja, čl. 12).

II nasledni red

Bračni drug i roditelji ostavioca. Bračni drug nasleđuje 1/2, roditelji 1/2 (1/4 svaki). Ako je roditelj preminuo, njegov deo prelazi na braću i sestre ostavioca.

III nasledni red

Bračni drug i baba i deda ostavioca. Bračni drug 1/2, dedovska linija 1/4, babina linija 1/4.

IV nasledni red

Pradedovi i prababe ostavioca. Pretpostavlja se da nema bližih naslednika.

Ako ne postoji nijedan naslednik iz IV reda, zaostavština prelazi na Republiku Srbiju (čl. 17 ZON).

Nužni naslednici i nužni deo

Nužni deo (čl. 39-49 ZON) je deo zaostavštine koji se ne može uskratiti određenim zakonskim naslednicima testamentom. Cilj instituta je zaštita najbližih članova porodice od potpunog isključenja.

Apsolutni nužni naslednici

Deca ostavioca — nužni deo: 1/2 onoga što bi im pripalo po zakonu
Bračni drug — nužni deo: 1/2 onoga što bi mu pripalo po zakonu

Relativni nužni naslednici

Roditelji, baba i deda, braća i sestre — nužni deo: 1/3 onoga što bi im pripalo po zakonu, ALI samo ako su trajno nesposobni za rad i bez sredstava za izdržavanje

Ako testament povredi nužni deo, nužni naslednik može u roku od 3 godine od saznanja za testament (a najkasnije 10 godina od smrti ostavioca) tužbom tražiti smanjenje raspolaganja iz testamenta i vraćanje stvari u naturi.

Prihvatanje i odricanje

Po smrti ostavioca, naslednik može: prihvatiti nasledstvo, odreći se nasledstva, ili ćutati (što se posle propisanog roka smatra prihvatanjem).

Prihvatanje

Naslednik se može pozitivnom izjavom izjasniti za prihvatanje. U praksi se to dešava na ostavinskoj raspravi. Naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine (čl. 224 ZON).

Odricanje

Pisana izjava data sudu ili overena kod javnog beležnika. Mora se dati u roku od 1 godine od dana saznanja za nasleđivanje. Odricanje je neopozivo. Po pravilu se odricanje proteže i na potomke odricuoca, osim ako on izričito izjavi da se odriče samo u svoje ime.

Razlozi za odricanje: dugovi ostavioca veći od imovine, porodični dogovor o raspodeli, izbegavanje sukoba.

Ostavinski postupak

Po smrti ostavioca pokreće se ostavinska rasprava — sudski postupak utvrđivanja naslednika i raspodele zaostavštine. Vidi detaljan vodič kroz ostavinsku raspravu.

FAQ

Često postavljana pitanja

Ko su zakonski naslednici u Srbiji?

Zakonski naslednici se određuju po naslednim redovima (čl. 8-15 ZON). Prvi nasledni red — deca i bračni drug ostavioca u jednakim delovima; ako je dete preminulo, njegov deo prelazi na unuke. Drugi nasledni red — bračni drug i roditelji ostavioca; bračni drug 1/2, roditelji 1/2 (1/4 svaki). Treći nasledni red — bračni drug i baka i deda ostavioca. Četvrti — pradedovi i prababe.

Šta je nužni deo i ko ima pravo na njega?

Nužni deo je deo zaostavštine koji se ne može uskratiti zakonskim nužnim naslednicima testamentom (čl. 39-49 ZON). Nužni naslednici su: deca i bračni drug — nužni deo iznosi 1/2 onoga što bi im pripalo po zakonu; roditelji, baba i deda, braća i sestre — nužni deo iznosi 1/3 onoga što bi im pripalo po zakonu, ali samo ako su trajno nesposobni za rad i bez sredstava za izdržavanje.

Mogu li da se odreknem nasledstva?

Da. Naslednik se može odreći nasledstva pisanom izjavom datom sudu pred kojim se vodi ostavinski postupak, ili overenom kod javnog beležnika. Odricanje važi za sve potomke (čl. 219 ZON), osim ako naslednik izričito izjavi da se odriče samo u svoje ime. Odricanje je neopozivo. Razlozi za odricanje: izbegavanje preuzimanja dugova ostavioca, rešavanje porodičnih dogovora.

Da li nasleđujem dugove ostavioca?

Da, naslednik odgovara za dugove ostavioca, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine (čl. 224 ZON). Ako su dugovi veći od imovine, naslednik nije lično odgovoran za razliku. Pre prihvatanja nasledstva pažljivo procenite stanje zaostavštine — ako su dugovi veći, razmislite o odricanju.

Da li bračni drug nasleđuje pre razvoda?

Bračni drug je naslednik dok brak traje. Razvodom se gubi status bračnog druga. Pravosnažno razvedeni supružnici NISU jedan drugome zakonski naslednici (čl. 9 ZON). Već sastavljeni testament ostaje na snazi ako nije izričito opozvan — ako ste se razveli, razmislite o opozivu testamenta.

Šta se dešava ako ostavilac nema naslednika?

Imovina prelazi na Republiku Srbiju kao nasledniku po pravu okupacije (čl. 17 ZON). Republika ne odgovara za dugove ostavioca preko vrednosti nasleđene imovine.

Kako se računa nasledni deo kada postoje deca i bračni drug?

U prvom naslednom redu deca i bračni drug nasleđuju u jednakim delovima. Primer: ako ostavilac ostavi 2 dece i bračnog druga, svako dobija 1/3 zaostavštine. Ako je dete preminulo a ima svoju decu (unuke ostavioca), unuci dele deo svog roditelja po pravu predstavljanja (čl. 12 ZON).

Koji je rok za odricanje od nasledstva?

Naslednik mora dati pisanu izjavu o odricanju u roku od 1 godine od dana saznanja za nasleđivanje — pred sudom koji vodi ostavinski postupak ili overenu kod javnog beležnika. Odricanje je neopozivo. Po pravilu se proteže i na potomke odricuoca, osim ako on izričito izjavi da se odriče samo u svoje ime (čl. 219 ZON).

U kom roku nužni naslednik može osporiti testament?

Ako testament povredi nužni deo, nužni naslednik može tužbom tražiti smanjenje raspolaganja iz testamenta i vraćanje stvari u naturi — u roku od 3 godine od saznanja za testament, a najkasnije 10 godina od smrti ostavioca (čl. 39-49 ZON).