Ažurirano: maj 2026.

Ostavinska rasprava 2026

Postupak utvrđivanja naslednika i raspodele zaostavštine — koraci, učesnici, troškovi, vremenski rokovi. Po Zakonu o vanparničnom postupku i Zakonu o nasleđivanju RS.

Šta je ostavinska rasprava

Ostavinska rasprava je vanparnični postupak u kojem nadležni organ (po pravilu javni beležnik, izuzetno sud) utvrđuje krug naslednika, sastav zaostavštine i raspodelu imovine. Cilj je da se zaostavština pravosnažno prenese na naslednike i upiše u javne registre (katastar, MUP za vozila, APR za poslovne udele).

Od 2014. godine većina jednostavnih ostavinskih rasprava vodi se pred javnim beležnikom — sud preuzima samo komplikovane sporne slučajeve.

Koraci ostavinske rasprave

Smrt i smrtni list. Matičar evidentira smrt na osnovu prijave od strane porodice, lekara ili policije. Smrtni list se izdaje porodici.
Obaveštenje javnog beležnika. Matičar po službenoj dužnosti obaveštava javnog beležnika nadležnog po mestu poslednjeg prebivališta ostavioca o smrti. Beležnik pokreće ostavinski postupak.
Predlog naslednika (opciono). Naslednik ne mora čekati zvanično obaveštenje — može sam podneti predlog javnom beležniku, što ubrzava postupak.
Identifikacija zaostavštine. Beležnik prikuplja podatke o imovini iz: katastra nepokretnosti, banaka, MUP-a (registar vozila), APR-a (poslovni udeli, registracije), poslovnih registara. Naslednici prijavljuju ostalo (oružje, umetnine, dragoceni predmeti).
Identifikacija naslednika. Beležnik utvrđuje ko su zakonski naslednici (po izvodima iz matičnih knjiga) i da li postoji testament. Centralni registar testamenata se proverava automatski.
Saslušanje naslednika. Naslednici se pozivaju i izjašnjavaju o prihvatanju ili odricanju, dogovaraju o raspodeli ako su saglasni.
Rešenje o nasleđivanju. Ako su naslednici saglasni — beležnik donosi rešenje. Ako postoji spor (oko testamenta, nužnog dela, vrednosti imovine, kruga naslednika) — postupak se obustavlja kod beležnika i upućuje sudu na rešavanje spora.
Pravosnažnost i upis. Po proteku roka za žalbu (15 dana) rešenje postaje pravosnažno. Beležnik ga dostavlja: katastru za nepokretnosti, MUP-u za vozila, APR-u za udele, banci za račune.

Troškovi ostavinske rasprave

Glavni troškovi:

Nagrada javnog beležnika — propisana Tarifom javnobeležničke nagrade. Zavisi od vrednosti zaostavštine. Orijentaciono za 2026:
- Zaostavština do 1.000.000 RSD: 15.000-30.000 RSD
- Do 5.000.000 RSD: 30.000-80.000 RSD
- Preko 5.000.000 RSD: skok progresivno (proverite tarifu)
Sudske takse (ako postupak vodi sud) — propisane Tarifom sudskih taksi.
Procena vrednosti nepokretnosti, vozila, drugih dragocenosti — angažuje se sudski veštak ili procenitelj. 5.000-30.000 RSD po proceni.
Advokat (opciono) — preporučuje se kod komplikovanih slučajeva ili spora oko testamenta. Honorar po dogovoru.
Sitni troškovi — izvodi, fotokopije, overe.

Troškovi se po pravilu plaćaju iz zaostavštine — naslednici nisu lično u obavezi pre prihvatanja. Stranke nedovoljnih prihoda mogu zatražiti oslobađanje od sudske takse pred sudom (ne odnosi se na nagradu beležnika).

Učesnici postupka

Naslednici — zakonski (po naslednim redovima) i testamentarni (po testamentu).
Legatari — lica kojima je testamentom ostavljen pojedinačan predmet ili novčani iznos (legat), ali nisu naslednici.
Poverioci ostavioca — mogu prijaviti potraživanje koje će se namiriti iz zaostavštine pre raspodele naslednicima.
Javni beležnik ili sud — vode postupak.
Privremeni staratelj zaostavštine — ako su naslednici nepoznati ili odsutni, organ starateljstva (centar za socijalni rad) postavlja staratelja koji do okončanja postupka upravlja zaostavštinom.

FAQ

Često postavljana pitanja

Ko pokreće ostavinsku raspravu?

Po pravilu — javni beležnik (notar) koji ima pravo na rad u oblasti naslednog prava, na osnovu obaveštenja matičara o smrti (čl. 122 ZVN). Naslednik može i sam podneti predlog za pokretanje ostavinskog postupka nadležnom javnom beležniku ili sudu. U većini slučajeva ostavinski postupak se danas vodi pred javnim beležnikom; samo izuzetno (postoji spor između naslednika, sumnja u testament, sukob interesa) postupak prelazi na sud.

Koliko traje ostavinska rasprava?

Jednostavni slučajevi (jedan ili više saglasnih naslednika, jasna zaostavština, bez spora) — najčešće 1-3 meseca od pokretanja do pravosnažnog rešenja. Komplikovaniji (spor oko testamenta, oko nužnog dela, oko vrednosti imovine) — 6-12 meseci. Komplikovani sa stranim elementom (zaostavština u inostranstvu, naslednici van zemlje) — može trajati 1-2 godine.

Koliko košta ostavinska rasprava?

Glavne stavke su: nagrada javnog beležnika, sudske takse, troškovi vrednovanja imovine. Nagrada beležnika je propisana Tarifom javnobeležničke nagrade i zavisi od vrednosti zaostavštine. Za zaostavštinu vrednosti 1.000.000 RSD okvirno: 15.000-30.000 RSD nagrada beležnika. Za zaostavštinu od 5.000.000 RSD: 50.000-100.000 RSD. Velike zaostavštine sa nepokretnostima — i preko 200.000 RSD. Tačni iznosi zavise od aktuelne tarife — proverite pre angažovanja.

Koje dokumente moram da donesem?

Lična karta, izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca, izvodi iz matične knjige rođenih za naslednike (ako se podnose pre ostavinske rasprave kao predlog), izvod iz matične knjige venčanih (ako je preživeo bračni drug), dokumenti o imovini ostavioca: vlasnički listovi, izvodi iz katastra, ugovori o kupoprodaji, štedne knjižice, potvrde banke o stanju računa, izvodi iz registra privrednih subjekata (ako je ostavilac imao firmu), saobraćajne dozvole. Za testament — original ili overena kopija.

Šta ako jedan od naslednika ne može da dođe na raspravu?

Naslednik može biti zastupan punomoćnikom (advokat ili drugo lice s overenim punomoćjem). Ako naslednik ne zna za smrt ili se ne može pronaći, javni beležnik odnosno sud postavlja privremenog zastupnika za odsutne naslednike. Ostavinska rasprava može teći i bez prisustva svih naslednika — ali ako jedan ne pristane na predlog raspodele, postupak se obustavlja i upućuje na sud kao spor.

Da li sam dužan da prihvatim nasledstvo?

Niste. Možete se odreći nasledstva pisanom izjavom datom na ostavinskoj raspravi ili overenom kod javnog beležnika u roku od 1 godine od saznanja za nasleđivanje. Odricanje je neopozivo i po pravilu se proteže i na vaše potomke (osim ako izričito izjavite suprotno). Razlog za odricanje najčešće je da su dugovi ostavioca veći od imovine — odricanjem izbegavate naslednu obavezu.

Šta ako se nešto otkrije posle ostavinske rasprave?

Ako se posle pravosnažnog rešenja o nasleđivanju otkrije nova imovina koja nije bila u sastavu zaostavštine — pokreće se dopunska ostavinska rasprava. Ako se otkrije novi naslednik koji nije bio uključen — može tužbom u roku od 5 godina (od saznanja, najkasnije 20 godina) tražiti svoj deo. Ako se otkrije testament koji nije bio uzet u obzir — može se sprovesti dopunska rasprava i preraspodela.

U kom roku se može uložiti žalba na rešenje o nasleđivanju?

Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dostave rešenja. Po proteku roka rešenje postaje pravosnažno i beležnik ga dostavlja katastru za nepokretnosti, MUP-u za vozila, APR-u za poslovne udele i bankama za račune. Tek tada se zaostavština formalno upisuje na naslednike u javnim registrima.

Da li poverioci ostavioca mogu naplatiti dug iz zaostavštine?

Da. Poverioci ostavioca mogu prijaviti potraživanje koje će se namiriti iz zaostavštine pre raspodele naslednicima. Naslednik koji prihvati nasledstvo odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine (čl. 224 ZON) — ako su dugovi veći, naslednik nije lično odgovoran za razliku.